Radio Rolling

Razgovori sa galaksije Belina

Razgovori sa galaksije Belina Šetajući gradom naleteh na neočeivano veliku tucu papira. Neko je ispustio scenario za film. Ili je možda to dnevnik koji pripada tridesetpetogodišnjaku koji ga od 10. godine piše. A možda je stari telefonski imenik celog grada. Već tri opcije imam u mislima, bolje da pokupim te papire i skratim ih na jednu. Bio je pisan tekst, čudan rukopis. Naš jezik, ali izmešani ekavica, ijekavica i ikavica. Nije mi najjasnije. Ni u Jugoslaviji nije niko mešao izgovore. Jeste malo čudno što nisu svi to radili češće, kad razmislim o tome. Možda je trebalo više da se mešaju. No da vidimo šta sve tu piše. Naslov je naučno fantastično filmski - “Razgovori sa galaksije Belina”. Seo sam na klupu pored drveta u centru Beograda i počeo da čitam. Listam strane i početak teksta je dijalog između dva lika. On: “Bijelo ti tako lipo stoji. Volim belu boju, jer u njoj su druge sve.” Ona: “Hvala ti. Ali u bijeloj nikada ne vidiš šareno. A i šareno je ljepo.” On: “Volim i šareno. A volim i kad malo različitih lepih boja vidim. Zelenu i…” Ona: “I plavu?” On: “Da, i plavu.” Ona: “Te dve su najljepše” On: “I crvena, ona je možda u njihovom nivou.” Ona: “Dio mog imena je Crvena” On: “Crvena? Vatra?” Ona: “Hahaha, ne.” On: “Crvena noć?” Ona: “Predstavi se ti prvi, ti si meni prišao.” On: “Mogu da probam da ti objasnim značenje svog imena, pa da pogodiš?” Ona: “Zanimljivo. Hoćeš da prošetamo plažom?” On: “Da. Ta reč po kojoj sam dobio ime je italijanskog porekla.” Ona: “Ne zoveš li se valjda kao galaksija naša? Belina - Bella?” On: “Hahaha, ne, nisam devojčica da se zovem Belina.” Ona: “Moja najbolja drugarica se zove tako.” On: “Prekrasno je ime, za devojčice.” Ona: “Belino?” On: “To i nije tako loše, ali ne zovem se tako. Ne znam da se iko tak zove, a tribalo bi.” Ona: “Dobro, talijansko poreklo… Pogledaj kako je lepo gore.” On: “Obožavam nebo noću bez uličnih svetala, bez ikakvog svitla sem njihovog. Drago mi je da je takvih mesta puno u našem okruženju.” Ona: “Volim kad zvezde izgledaju blizu.” On: “Meni uvik izgledaju blizu.” Ona: “Kako to?” On: “Ja mislim da dolazim sa zvezda, tako se osećam, da sam tamo stvoren.” Ona: “Veruju mnogi u to.” On: “Viruješ li ti?” Ona: “Vjerovala sam. Više nisam sigurna. Ne znam da li si čuo za onu galaksiju blisku nama?” On: “Onu gde postoji planeta gde žive ljudi? Ne verujem u to dok ne vidim. Ovo su samo nagađanja.” Ona: “Da, ali i po ovim informacijama koje učitelji poseduju, deluje da samo podsećaju na nas. Deluju da ne znaju da su sa zvezda ili da možda čak i nisu.” On: “Kako to misliš? Svako biće je sa zvezde sišlo na planetu.” Ona: “Pročitaj vesti, pa ćemo da pričamo o tome. Do tada, hoćeš li mi reći kako se zoveš ili ćemo stvarno prebrojati sve ove zvizde do izlaska sunca i prvog jutarnjeg plivanja valova po vjetru?” On: “Da, da, italijansko poreklo reči. Moje ime označava nekoga ko je prisutan, ko je budan, ko učestvuje u životu. Neko ko je živ, ko je pristrasan i privržen ljubavi, lepome, dobrome, istini, mudrosti, drugarstvu i slobodi, najsjajnijoj deci života.” Ona: “Zoveš se… Hm… Kako se kaže ples na italijanskom?” On: “Hahahaha, nije. A i više bih volio da se zovem Igra nego Balare.” Ona: “Igra je lepo. Za dečaka, liči na čigru. A Igranka je lepo za devojčice.” On: “Moja baba se zove Igranka, malo mi je staromodno.” Ona: “Je li tvoje ime staromodno?” On: “Nije, svevremeno je. Prisutnih, učesnika, pripadnika uvek ima tu okolo. Nas koji budno grlimo život, grlimo svaki trenutak i grlimo večnost ljubavlju.” On: “Moje ime označava pripadnost nekoj strani. U našoj kulturi je vekovima čuvana ta reč od prisvajanja bilo kakvim manjim pokretima među stvarima, ljudima i društvima. U osnovi označava pripadnost zvezdama i svetlosti kao izvoru života. Pripadnik i pristalica večnosti je moje ime.” Ona: “Ti si Partigiano? Partizan?” Partizan: “Da. Reci mi svoje ime, ali mislim da već i osjećam i znam” Ona: “Ća osjećaš i znaš? Jer mislim da i ja već to osećam i znam.” Partizan: “Opiši mi drugu rič svog imena.” Ona: “Sve boje postoje zbog nje, u njoj se rađaju, sa njom umiru.” Partizan: “Kada sam te ugledao, poželeo sam da se zoveš Zvezda. Ali zašto Crvena?” Crvena Zvezda: “Crveno je podsetnik na kraj. Iako je svetlost večna, zvezda jednom izgori. A na kraju svoga veka, gori crveno. Crveno je podsetnik i na početak. Nikad svetlost neće prestati da sija belo u univerzumu šarenom. A znaš li ko iz bele izvlači šarene?” Partizan: “Ljudi koji zvezdama pripadaju svojim srcem. Reci mi što osjećaš i znaš?” Crvena Zvezda: “Da oduvek te volim, Partizane!” Partizan: “Volim i ja tebe zauvek, Zvezdo Crvena!” Ispisane rečenice na prvih par papira zvuče tako poznato, a tako daleko. Možda je stvarno pisano u drugoj galaksiji. Ima još stotine strana..

sreda, 23.09.2026.

Osamdesete: U senci zlatnog zvuka

petak, 10.04.2026.

Od bluza do rokenrola

Priča o filmu "Cadillac records"

sreda, 08.04.2026.

Narodna muzika Jamajke

ska / rocksteady / reggae

petak, 03.04.2026.

Još smo vam samo mi falili

rol

utorak, 31.03.2026.